Сартров живот пружа богатство информација везаних за умјетност, филозофију и политику. Његово писање одликује се свестраношћу;опробао се као писац романа, есеја, студија о другим великим умјетницима, критичар, филозоф, те писац и редитељ позоришних дјела. Сву инспирацију црпи из свог окружења и актуелних друштвених збивања. Из његовог дугогодишњег посматрања и размишљања о свијету настала су његова филозофска дјела Имагинација, Биће и ништавило, Критика дијалектичког ума, која су означила читав један филозофски  покрет – егзистенцијализам. Расправа о постојању прожима и његове романе, Мука, Зрело доба, Одлагање, Путеви слободе, новеле Зид, као и позоришне комаде, Мухе, Иза затворених врата, Прљаве руке, Ђаво и Добри Бог, Некрасов. Сартрова страст биле су и студије о познатим писцима, сликарима, глумцима; освјетљавајући њихове личности изнутра, он је дао и сасвим нове визије њихових дјела. Писао је о Бодлеру, Флоберу, Женеу. Његов политички ангажман одаје га као борца за људска права, писца у функцији револуције. У складу са својом борбом, из моралних разлога одбио је Нобелову награду 1964.

Сриједа, 12.април 2006. у 19,00 h

Народна универзитетска библиотека РС