ŠUM

Ispovest
Pogled i strah
Izgubiti sebe
Jaje
Post morten

ISPOVEST

Priča mi B.P. o svojoj rodici, koja je seljanka. Zapravo, ona njemu objašnjava kako je uspjela da se oslobodi pacova.

"Bezbožno je to, znam, ali šta mogu. Uhvatili smo nekoliko pacova i stavili u duboku limenu bačvu, s malo vode, tako da oni plivaju. Bili su tu više dana, bez hrane, dok nisu poceli da jedni druge jedu. Na kraju je ostao samo jedan koji je pojeo sve ostale. Tog jednog sam pustila. Poslije toga više kod mene nema pacova. I drugima sam predlagala isti "lijek" ali neće da prihvate. Šta ja znam, neka je i bezbožno, važno je da nema pacova."

POGLED I STRAH

Na pola rečenice, svaki put, dočeka me njegov pogled, tvrd kao kundak vojničke puške. Skratim rečenici, promijenim misao, ali pogled jednako počiva na mom čelu, kao otrov buduće rane.

Pod tim udarcem, padam u ponor, a jad lipti iz mojih usta.

IZGUBITI SEBE

Godinama slušali iz drugog stana žestoke svađe. Poslije popodnevne kafe, sjedili su u fotljama, mirni i opušteni, i slušali višesatnu svđu njima nepoznatog bračnog para. Predmet svađe bila je moguća ženina nevjera. Poslije pet godina taj se bračni par odselio iz kuće, naprosto nestao. Nekoliko dana ćutali su u predvečernjoj polutami osluškujući glasove s one strane zida. Ali glasova više nije bilo. Žena je bezglasno zaplakala.

Onda je on ustao i krenuo po novine. Više se nije vratio kući. Jednom je samo preko telefona čula njegov grcavi glas:

- Još ih tražim...

Više ništa. Nikada.

JAJE

Ostavio je jaje na sto, sjeo na kauč i čekao. Tako su ga poučili kada ga je kupovao. Obećali su mu mnogo, ali nisu predvidjeli sve do kraja. bezbrojna iznenađenja, uglavnom veoma povoljna, čekaju te iz našeg jajeta, tako su mu rekli.

Zadrijemao je u neko vrijeme, skliznuo na stranu i zaspao.

Iz jajeta se baš tada izlegla neman i pojela ga.

POST MORTEM

Godinama živjeli su skupa na ivici razvoda. Brak im je bio pakao. Svi njihovi znanci, svakodnevno su, čas od njega, čas od nje, slušali riječi mržnje o onome drugom. Goreg braka nije bilo niti se mogao zamisliti. Ona ga je mrzila, proganjala, varala, on nju prezirao kao prostakušu i kurvu.

Onda je on jednog dana umro i ona se promjenila. Obukla je crninu, pogružila se. Svakodnevno je na groblju, nosi sveže cvijeće, uređuje grob, briše spomenik koji mu je podigla. Smjernije i pokornije udovice nadaleko nema. Osim za svog prethodnika, ona ni za koga drugog više ne zna.