„Путеви" су били позив на путовање кроз умјетност, у умјетност, савремену и модерну, традиционалну и авангардну. Прихватали су младе свих опредјељења, нису одбијали старе, свих конфесија, свих свјетоназора, без декларативних изјашњавања о равноправности и стварној отворености. Ту су стасали данас већ пјеснички и приповједачки класици, ту се наметнули нови критичари и есејисти. Не настојећи увијек да буде и хроника Бањалуке, „Путеви" су то били у најбољем смислу ријечи — тежећи да буду пратилац трагања најистрајнијих умјетника некадашње Југославије.

Шта данас нуде „Путеви" ? Исто то, само мало другачије. Иако више нема Југославије, остао је велики простор на коме се људи могу да споразумијевају без преводиоца, Управо се тим радозиалим, отвореним духовима окреће наш часопис, а позивом на сарадњу, праћење, помагање. И даље "Путеви" немају преграда и граничних рампи — ко се упутио нашим трагом усваја европску и свјетску умјетничку оријентацију и отвореност. Бићемо своји, прокламујемо, ако будемо отворени и радознали. Желимо да се наши текстови читају у свијету и да се свјетски читају овдје. Једини критеријум биће квалитет. Зато вас позивамо bona fide да нам се придружите. Мјера ваших снова и остварсња биће и наша мјера успјешности. Сами једва можeмо да пређемо кућни праг. У друштву су нам сви циљеви блиски.

Поздрављајући све садашње и будуће читаоце у име младе редакције, прокламујемо нашу жељу да се непрекидно обнављамо и подмлаћујемо. Док нису излазили „Путеви", стасала је нова генерација умјетника - ево им трибине да се искажу и покажу.

Бањалука, априла 2007.