Цитирање је коришћење ријечи, идеја или ставова других аутора у сопственом раду. Цитирање је нужни дио сваког научноистраживачког или стручног рада јер:

• омогућава да се наше истраживање повеже са ранијим истраживањима на том пољу;
• даје кредибилитет нашем раду, јер показује колико смо истраживали и колико познајемо материју о којој пишемо;
• помаже читаоцима нашег рада да се упознају и са другим сродним радовима из одређене области, те наш рад може постати другима значајна смјерница.

Цитирање у ширем смислу обухвата:

1. дословно навођење туђих ријечи, када обавезно користимо знакове навода и у напомени (а потом и у библиографији) стављамо име аутора;
2. парафразирање, преношење туђих ријечи које не мора бити дословно, без употребе знакова навода, али увијек уз обавезу да наведемо аутора;
3. резимирање, скраћено, сажето навођење туђих мисли.           

Стилови цитирања 

Стилови цитирања су стандардизовани начини навођења података о ауторима и дјелима које цитирамо. За ове стандарде углавном постоје објављени приручници које корисници могу да погледају. Коришћење одређеног стила је ствар опредјељења. Најважније је да се он користи досљедно, односно да референце које смо навели у фуснотама и библиографији имају истовјетан, уједначен начин приказивања података.

   Иако постоји много стилова цитирања, у пракси се најчешће срећу само неки од њих. Овдjе наводимо линкове до асоцијација које су креирале неке од најпознатијих и највише коришћених стилова. Оригинална и интегрална издања упутстава која ова удружења издају, врло често нису у слободном приступу. У одjељку "Примjери коришћења стилова цитирања" могу се погледати преведена или прилагођена упутства за неке стилове. 

АПА стил

Стил цитирања који је развило Америчко удружење психолога (American Psychological Association – APA). Користи се највише у друштвеним наукама.

Чикаго стил

Данас врло чест у домаћој продукцији, нарочито у области друштвених и хуманистичких наука.

MLA

Стил развијен од стране Modern Language Association највише се користи у књижевности и лингвистици. Иако приручници "The MLA Handbook for Writers of Research Papers" и "MLA Style Manual and Guide to Scholarly Publishing" нису доступни у слободном проступу, на интернету се могу пронаћи примjери овог стила.

AMA

Стил који се највише користи у медицини, креирала га је Америчка медицинска асоцијација (American Medical Association).

NLM

Стил коришћен у медицинским наукама који је развила Национална медицинска библиотека (National Library of Medicine). Приручник је доступан у слободном приступу.

CSE/CBE

Овај стил је развио Савjет научних издавача (Council of Science Editors), непрофитне организације која жели да помогне научно издаваштво. Када је основан, Савjет је носио назив Council of Biology Editors, те отуд и скраћеница CBE. Најновије, седмо издање приручника који издаје Савjет није у слободном приступу.

Harvard

Хаврад стил цитирања подразумијева коришћење кратких напомена у тексту, које упућују на детаљан опис референце на крају рада.

Оксфорд

Стил углавном коришћен у хуманистичким наукама. Наведени линк на сажет начин приказује одлике овог стила. 

Примјери коришћења стилова цитирања: упутства и приручници 

На интернету се једноставно могу пронаћи различита прилагођена упутства за најпознатије стилове цитирања. Готово сваки већи универзитет на својим страницама пружа студентима објашњења и смјернице како да цитирају литературу. Документи који су овдје дати чине само кратак избор корисних извора који пружају практичну помоћ.  

• Примери свих стилова цитирања
• Примери за МЛА стил
• Наташа Милић: "Цитирање литературе у научном раду"
• Ненад Сузић: "Правила писања научног рада"
• Драгана Сабовљев: "Чикаго стил библиографског цитирања"

Цитирање е-књиге 

Електронске књиге најчешће нису у pdf формату и није могуће у цитирању навести број странице. У принципу, у тим случајевима углавном се препоручује:

1. да се књига третира као сваки електронски документ за који је неопходно навести веб адресу одакле је преузета или
2. да треба навести поглавље и параграф. На интернету је могуће наћи доста информација и препорука о овој теми. 

• Како цитирати књигу коју читамо уз помоћ е-читача
• Препоруке - АПА стил

Цитирање слике 

Као и приликом цитирања других материјала, и код цитирања слика треба водити рачуна о досљедности и уједначености без обзира на стил за који смо се опредијелили. 

• Како цитирати слике - Вики 

Корисно је знати

На сајту бесплатног цитатног менаџера – Zotero може се наћи преглед и примjери стилова који се користе у појединим свjетским научним часописима. Часописи могу да се претраже по наслову или области. Када се курсор постави на наслов неког часописа, отвориће се екран са примjерима цитирања у том часопису.

• Zotero Style Repository

BibTeX

BibTeX  је назив за формат датотеке која садржи листу референци. Компатибилан је са LaTeX системом са обраду докумената, који се највише користи у математици и физици.

• BibTex 

Помоћ!

Многи електронски сервиси већ имају уграђене алате за уређивање референци, односно пружају могућност да изабране референце преузмемо или прикажемо у неком од најфреквентнијих стилова цитирања. Како то изгледа у пракси, можете погледати у сљедећој презентацији у којој су наведени примјери из Српског цитатног индекса и комерцијалног сервиса као што је EBSCO.

• Сервиси и стилови

Плагијаризам је коришћење ријечи, мисли, ставова из текста другог аутора у свом тексту, али без обиљежавања цитата и имена аутора. Ријеч је, дакле, о некоректном цитирању када се занемарује или крије име правог творца неких ријечи или идеја. Понегдје се плагијаризам назива чак и интелектуалном крађом.

Плагијаризам не подлијеже кривичној одговорности, али може довести до дисциплинских казни у зависности од правила усвојених у одређеној институцији у којој је плагијаризам уочен.

Данас се све више указује на ову појаву, од које нису имуне ни високообразовне институције. Може се помислити да је интернет, на којем се многи садржаји налазе у отвореном приступу, олакшао плагирање. Ситуација је заправо потпуно другачија: отворени приступ и постојање докумената у интегралном облику на интернету омогућили су већу видљивост и стога лакше уочавање плагијата. Штавише, има доста софтвера за откривање плагијаризма који су доступни бесплатно и који омогућавају упоређивање текстова у електронском облику.

На интернету се може наћи велики број извора о овој теми. Многи од њих се налазе на страницама универзитета или других образовних институција. Све више јача потреба високих и других школа да обесхрабрују плагијаризам, али и да пруже студентима информације о томе како треба правилно цитирати литературу. Овдје су навeдени само неки од извора.  

• Plagiarism.org
• Plagiarism Tutorial
• How not to plagiarize
• Plagiarism

За провјеру плагијата може да помогне и Google. У поље за претраживање треба укуцати под наводницима дио текста који желимо да провјеримо (до 34 ријечи). Као резултат ћемо добити текстове у којима се појављују те ријечи, а листа је сређена према учесталости појаве ријечи из текста који провјеравамо. На исти начин функционише и претраживач Yahoo, преко којег је провјера ограничена на 50 ријечи. 

Бесплатни сајтови за провjеру плагијаризма  

• http://plagiarismcheck.org/home
• http://www.articlechecker.com/
• http://www.duplichecker.com/blog/plag_check.php
• http://www.plagium.com/
• http://www.plagtracker.com/

Корисно

Лусијан Ешворт: "Плагијаризам"

Никола Станић: "Плагијаризам"

Никола Станић: "Литература о плагијаризму"  

• Приручник Ауторска права за библиотекаре (Copyright for Librarians), заједнички пројекат Беркман центра за Интернет и друштво Универзитета Харвард
• Јавни домен, књига Џемса Бојла: James Boyle, The Public Domain: Enclosing the Commons of the Mind. Yale University Press 2008
• Студија изузетака и ограничења закона о ауторским правима за библиотеке и архиве по земљама Кенета Круза: Kenneth Crews, Study on Copyright Limitations and Exceptions
• Ауторска права за библиотекаре - кључни приручник

Програми и сервиси за сређивање коришћене литературе и аутоматизовану израду библиографија су алатке које могу да нам помогну у научноистраживачком раду, јер нам олакшавају организацију прикупљених референци. Данас се могу наћи различити називи за ове програме, код нас или на страним језицима: најчешће се одређују као цитатни менаџери, менаџери библиографских референци или библиографски алати. У комуникацији се користи и енглески облик – reference manager.

То су програми и сервиси који омогућавају сакупљање и чување литературе у електронском облику на једном мјесту, бољу организацију и лакши приступ до референци и текстова. Литератури која је важна за наш рад, библиографским референцама или документима у цјелини можемо приступити и путем интернета, односно са других рачунара и можемо ове податке подијелити са другим истраживачима, формирати групе и сл. Најзад, захваљујући овим програмима можемо приликом писања рада да аутоматски, без прекуцавања, генеришемо библиографију коришћених радова, коју потом једноставно можемо да уређујемо. Можемо чувати и референце за све своје радове и преуређивати личну библиографију на различите начине и у различитим стиловима цитирања.

Поред комерцијалних, данас се могу пронаћи и бесплатни библиографски алати.

Основне информације о цитатним менаџерима могу да се пронађу на страници Кобсона (kobson.nb.rs/reference_manager-i/reference_manager-i.715.html) и на страници Библиотеке Института техничких наука САНУ (www.itn.sanu.ac.rs/biblioteka-za%20naucnike.html) 

Bесплатни библиографски алати

Бесплатне библиографске алате/цитатне менаџере корисници могу да преузму као апликацију (Mendeley) или да користе као онлајн сервисе у оквиру браузера (CiteULike).

На страници менаџера Mendeley могу се пронаћи подаци о карактеристикама различитих цитатних менаџера (www.mendeley.com/compare-mendeley/) Иако се фаворизује Mendeley, табела може бити од користи јер прегледно износи основне одлике неких познатих цитатних менаџера. 

• Mendeley
• Zotero
• CiteULike
• JabRef 

Комерцијални библиографски алати

Најпознатије комерцијалне библиографске алате/цитатне менаџере креирале су компаније које производе и неке од водећих база података: EndNote, EndNote Web и  Reference Manager су производ компаније Thomson Reuters, а RefWorks компаније ProQuest. 

• EndNote Basic
• EndNote
• Reference Manager
• RefWorks
• Papers 

Корисно!

Кратко упутства о коришћењу два цитатна менаџера, једног бесплатног (Mendeley) и другог комерцијалног (EndNote Web). 

ПДФ

Mendeley - 1

Medeley - 2

EndNote - 1

EndNote - 2