ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске
ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске
Доступних научних информација је мого, те је изузетно важно од квантитета понуђеног, пронаћи важан квалитет материјала. То првенствено значи спознати колико се расположиви извори могу ваљано искориститу у раду, студирању или сваком другом облику усавршавања.
Информације доступне на интернету су неисцрпно благо, али то намеће потребу да се међу њима направи одговарајућа селекција, а да корисник на путу кроз свијет информационих извора добије потребно усмјерење. Овај водич је намијењен како почетницима који први пут крећу у самостално истраживање, тако и свим осталим корисницима, различитог нивоа знања, којима су потребне додатне информације.
Можете почети од Google Scholara. То је дио Google претраживача специјализован за претраживање научне литературе.
Претражује:
Да би ваше претраживање дало одговарајуће резултате, треба да користите неколико основних техника, односно да поштујете опште принципе претраживања.
Уколико током претраживања неке базе података наиђете на проблем, погледајте "помоћ" или "help": ту ћете пронаћи додатно објашњење које вам може помоћи да добијете одговарајуће резултате.
Примјере претраживања и коришћења наведених техника можете погледати у наредним презентацијама.
Преглед извора који слиједи представља и редослијед корака које корисник треба да предузме како би његово претраживање литературе било потпуно. Први кораци треба да обухвате библиотечке каталоге, националне библиографије, а потом и базе података домаћих часописа. Студенти основних студија би свакако требало, поред ових извора, да користе базе података иностраних часописа и дигиталне репозиторијуме гдје могу пронаћи пуне текстове. Корисници који се баве ускостручним научним радом (докторанди, истраживачи, професори), имају на располагању поједине специјализоване сервисе и иностране часописе и књиге.
Библиотечки каталози омогућавају...
... да се информишете да ли нека библиотека посједује у свом фонду књигу, часопис или неку другу врсту грађе која вам је потребна. Иако прије свега приказују фондове библиотека, каталози, нарочито уколико је ријеч о тзв. обједињеним каталозима, омогућавају да добијете веома исцрпну информацију о литератури о одређеној теми.
Каталози су јавни (енглеска скраћеница OPAC значи Online Public Access Catalogue) и можете их претраживати и од куће а не само из библиотеке.
Каталози углавном пружају библиографске информације, тј. опис публикације, и само у неким случајевима садрже и линк до документа. Корисник који претражи каталог у сљедећем кораку треба књигу да наручи и да је на пулту библиотеке преузме.
Како се претражују каталози? Погледајте "Технике претраживања" на претходној страници.
Библиотеке Републике Српске
Захваљујући узајамној каталошкој бази, Виртуелној библиотеци Републике Српске, корисник једним претраживањем може да претражи фондове свих библиотека у систему које користе програм COBISS. Уколико жели, корисник може да претражи и фондове појединачних библиотека.
Веб локација Виртуелне библиотеке Републике Српске http://www.vibrs.rs
Коришћење каталога и преузимање књига
→ Ако сте претраживали обједињени каталог (Виртуелну библиотеку Републике Српске), онда кликните на одређени наслов. Испод детаљног библиографског описа ће се показати које библиотеке у свом фонду имају ту публикацију. Кликом на одређену библиотеку, приказаће се сигнатура те публикације у одређеној библиотеци.
СИГНАТУРА ЈЕ ВЕОМА ВАЖНА, ОНА ОДРЕЂУЈЕ ТАЧНО МЈЕСТО КЊИГЕ У МАГАЦИНУ И НА ПОЛИЦИ БИБЛИОТЕКЕ. БЕЗ ТОГ БРОЈА НИЈЕ МОГУЋЕ НАЋИ ГДЈЕ ЈЕ ПУБЛИКАЦИЈА СМЈЕШТЕНА.
→ Ако сте претраживали каталог неке одређене библиотеке у систему и добили резултате, испод библиографског описа ћете видјети сигнатуру и тренутни статус те књиге – да ли је слободна или заузета.
→ Постоје два начина да добијете књигу: ако сте у библиотеци, попуните реверс, упишите основне податке о књизи, обавезно са сигнатуром. Реверс предајете на пулту. Уколико књигу можете да износите, послије неког времена је подижете са пулта. Уколико књига припада дијелу фонда који не може да се износи, односно уколико сте у библиотеци из које публикације не могу да се износе, морате постати члан читаонице и сачекати да вам публикацију донесу у читаоницу, гдје се можете обратити дежурном библиотекару.
Књигу нисам нашао у електронском каталогу, да ли то значи да је нема?
Не, то не мора да значи да библиотека не посједује одређену књигу. Неке библиотеке нису унијеле свој цјелокупан фонд у електронски каталог, тако да један дио фонда, углавном онај старији, може да се пронађе путем класичног лисног каталога. Даљи поступак је исти: у каталогу тражите књигу, односно њен библиографски опис и сигнатуру. Основне податке о књизи (аутор, наслов, година издања) са сигнатуром препишете на реверс који предате на пулту одакле послије извјесног времена књигу подигнете.
Ако имате проблем са тражењем књига на овај начин, обратите се дежурном библиотекару.
Међубиблиотечка позајмица
Међубиблиотечка позајмица је библиотечка услуга која подразумијева да библиотека чији сте члан на ваш захтјев тражи књигу од неке друге библиотеке у земљи или иностанству. Такве књиге се могу користити само у библиотеци. Ова услуга се плаћа према утврђеном цјеновнику који подразумијева да се за позајмицу у земљи наплаћују поштански трошкови, а за позајмицу из иностранства, поред поштарине, и реална цијена позајмице.
Уколико сте претраживањем Виртуелне библиотеке Републике Српске пронашли да нека библиотека у систему има књигу која Вам је потребна, можете се обратити служби за међубиблиотечку позајмицу.
Детаљније о условима и цијенама међубиблиотечке позајмице можете погледати на сајту ЈУ Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
Библиотеке у земљи и региону
Корисници могу да претражују и каталоге библиотека у земљи региону. Са великим бројем библиотекама Народна и универзитетске библиотека Републике Српске остварује сарадњу и може им упутити захтјев за међубиблиотечку позајмицу.
Корисне адресе:
Каталози страних библиотека (појединачно)
Да би добили информације о свјетској литератури на одређену тему, корисници могу да претраже и јавне каталоге највећих свјетских библиотека. Уколико корисник пронађе податак о књизи која му је потребна, а која није доступна у Босни и Херцеговини и региону, може да се обрати служби за међубиблиотечку позајмицу (видјети у горњем одјељку). Народна и универзитетске библиотека Републике Српске ће, на захтјев корисника, уколико је у могућности, од стране библиотеке позајмити жељену књигу.
Свјетски каталог књига - WorldCat
WorldCat је највећа свјетска мрежа библиотечких фондова и сервиса. Библиотеке укључене у овај систем свим корисницима интернета пружају слободно информације о својим колекцијама. Када корисник пронађе податак о одређеној књизи, може да види у којој библиотеци се она налази, у својој земљи или некој од сусједних земаља. Свјетски каталог омогућава претраживање више од 1.500.000.000 јединица из преко 10.000 библиотека у свијету.
Европске библиотеке
Сајт Европске библиотеке вам омогућавају претраживање фондова 48 националних библиотека Европе и водећих европских научних библиотека. Корисници могу да користе преко 11.000.000 дигиталних објеката и више од 100.000.000 библиографских јединица.
Књигe у слoбoднoм приступу су дигитaлизoвaнe кoпиje књигa кoje свaки кoрисник интeрнeтa мoжe слoбoднo, бeз врeмeнскoг oгрaничeњa и бeз икaквe нaкнaдe дa прeтрaжуje, читa, прeузимa и кoристи. To су углaвнoм књигe кojимa су истeклa aутoрскa прaвa, aли и публикaциje чиjи су aутoри, oднoснo нoсиoци aутoрских прaвa дoзвoлили слoбoднo кoришћeњe у нeкoмeрциjaлнe сврхe.
Питaњe aутoрских прaвa зa мнoгe je још пoтпунa нeпoзнaницa. Нa другoj стрaни, свaкo пoмињaњe дјeлa у слoбoднoм приступу нa интeрнeту нeизбјeжнo oтвaрa oву тeму. Дa ли нeки тeкст мoжe дa сe прoнaђe у слoбoднoм приступу зaвиси пријe свeгa oд тoгa дa ли су зa тo дјeлo истeклa aутoрскa прaвa, oднoснo дa ли je дјeлo пoстaлo jaвнo дoбрo (70 гoдинa oд смрти aутoрa). Нeкa другa дјeлa су слoбoднo дoступнa зaтo штo су њихoви aутoри дoзвoлили кoришћeњe пoд oдрeђeним услoвимa. Tи aутoри су зaдржaли aутoрскa прaвa и зaштитили свoje дјeлo oд злoупoтрeбe, aли су дeфинисaли нa кojи нaчин oнo мoжe дa сe кoристи. Jeдaн oд нajjeднoстaвниjих нaчинa зaштитe aутoрских прaвa нудe Creative Commons лицeнцe.
Google Books je нaмијeњeн прeтрaживaњу књигa. У пунoм тeксту су дoступнe сaмo књиге за које је истекло ауторско право или оне чији је аутор/издавач дao дoзвoлу дa буду у слoбoднoм приступу. Зa oстaлe књигe најчешће je могуће видјeти садржај, увод и погледати дијелове књигe на прескок (snippet view), као и податак на којим страницама се јавља термин за који се врши претраживање. Претраживање је могуће по аутору, наслову књиге и ријечима из текста.
Захваљујући репозиторијумима докторских дисертација у отвореном приступу, данас је могуће претраживати и користити стотине хиљада дисертација одбрањених свуда у свијету.
Репозиторијум "Е-тезе Универзитета у Београду" садржи докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Београду. Он чини интегрални дио Дигиталног репозиторијума Универзитета у Београду – PHAIDRA у којем се архивирају научни и стручни радови наставника и сарадника Универзитета u Србији. У складу са политиком заштите ауторских права, репозиторијум садржи дисертације које имају потписане изјаве којима кандидат/докторанд овлашћује Универзитетску библиотеку да у свој Репозиторијум унесе дисертацију под одређеним лиценцним условима.
Омогућено је претраживање дисертација одбрањених на Универзитету у Нишу, како оних за које су аутори дали сагласност да буду унесене у репозиторијум, тако и оних нових, од 2013/2014. чији аутори имају обавезу да поред штампане верзије рада предају и електронску верзију.
У оквиру истог система за похрањивање дисертација (PHAIDRA) могуће је претраживати дисертације одбрањене на Универзитету у Крагујевцу.
Доступне дисертације одбрањене на универзитету у Тузли.
DoiSerbiaPhD je нaциoнaлни пoртaл дoктoрских дисeртaциja Србије дoступних у eлeктрoнскoм фoрмaту. Свaкoj дисeртaциjи je дoдијeљeн DOI брoj чимe je пoвeћaнa њихoвa видљивoст. Oвaj пoртaл сaдржи линкoвe кa пунoм тeксту дисeртaциja кoje сe нaлaзe у унивeрзитeтским рeпoзитoриjумимa.
Институционални репозиторијум садржи преко 3.000 дисертација брањених на Универзитету у Новом Саду. Тренутно има више од 140 дисертација у отвореном приступу за које су аутори дали сагласност да могу бити доступне онлајн и који су своја права заштитили лиценцом Креативне заједнице.
NDLTD је међународна организација посвећена промоцији чувања и коришћења теза и дисертација у електронском облику. Организација подржава електронско издаваштво и отворени приступ научним изворима како би се олакшао приступ знању свугдје у свијету.
Портал који омогућава претраживање више од 350.000 теза одбрањених на универзитетима у Европи (више од 500 универзитета из 27 европских земаља).
Садржи више од 300.000 дигитализованих теза одбрањених на преко 70 универзитета и високошколских институција у Великој Британији. За преузимање теза које су доступне у дигиталном облику корисници треба да се бесплатно региструју.
Могуће је претраживати око 800.000 докторских дисертација на руском од којих је један број доступан бесплатно.
Индекс више од 1.600.000 теза и дисертација у електронском облику.
Часописи у отвореном приступу спадају у тзв. "златни" вид отвореног приступа. То значи да трошкове припреме за објављивање сносе аутори или истраживачке институције.
Са друге стране, корисници интернета могу слободно и бесплатно да преузимају чланке из ових часописа уз једину обавезу да их коректно цитирају.
Директоријум часописа у отвореном приступу
DOAJ омогућава слободан приступ квалитетним научним и стручним часописима из свих области и на више језика. Циљ пројекта, који је покренут у Универзитетској библиотеци у Лунду (Шведска), био је повећање видљивости и утицајности научних часописа. Да би били укључени у овај директоријум, часописи морају да прођу одговарајућу контролу квалитета.
Садржи чланке из водећих научних часописа Републике Српске. Сви чланци су у отвореном приступу и садрже DOI број: јединствен низ бројева и слова који се додjељује појединачном дигиталном објекту (чланку) преко које се успоставља веза до интернет странице на којој се документ налази. Базу DOI бројева одржава сервис CrossRef.
Садржи чланке из водећих научних часописа Србије. Сви чланци су у отвореном приступу и садрже DOI број: јединствен низ бројева и слова који се додjељује појединачном дигиталном објекту (чланку) преко које се успоставља веза до интернет странице на којој се документ налази. Базу DOI бројева одржава сервис CrossRef.
Портал хрватских научних часописа
Садржи више од 300 научних и стручних хрватских часописа од којих је већи дио у отвореном приступу.
Српски цитатни индекс је база података у отвореном приступу која индексира преко 400 српских научних часописа. Омогућава претраживање више од 130.000 чланака од којих је трећина (скоро 48.000) у пуном тексту. Пошто је ријеч о цитатном индексу, доступни су и подаци о цитираној литератури у тим чланцима (више од 1.600.000 цитираних референци).
Репозиторијуми су организоване збирке различитих докумената (књига, чланака слика и др.) у дигиталном облику. Тај материјал је или оригинално настао у дигиталном облику (born digital) или је накнадно дигитализован. Многи репозиторијуми настају процесом самоархивирања који позразумијева да аутори сами уносе своје радове (објекте) у систем и описују их стандардизованим метаподацима.
Према врсти материјала, репозиторијуми се могу подијелити на тематске и институционалне. Тематски садрже радове из одређене области, док институционални садрже радове који су настали као резултат рада неке установе (нпр. универзитета) или радове који су значајни за њен рад.
Шта репозиторијуме разликује од других видова интернет издаваштва?
Многи репозиторијуми (који се заснивају на принципу самоархивирања) омогућавају да се јавности изложи, односно да се публикује чак и необјављени материјал (нацрти, скице, планови). Са становишта репозиторијума, важно је само да документ (објекат) буде у дигиталном облику и у одговарајућем формату. На тај начин репозиторијуми значајно доприносе размјени знања и интензивирању научне комуникације, што је веома драгоцјено нарочито у неразвијенијим земљама у којима нема довољно средстава да се плати приступ до часописа комерцијалних уздавача. Иако репозиторијуми могу бити и комерцијални, већина се налази у отвореном приступу, омогућавајући тако да великом броју корисника буду доступне најновије научне информације.
Велики број издавача (90%) дозвољава да аутори препринте прихваћене за објављивање у њиховим часописима поставе у дигиталне репозиторијуме својих институција или међународне тематске репозиторијуме. Каква је политика појединих комерцијалних издавача може се погледати на сајту Sherpa/Romeo (Securing a Hybrid Environment for Research Preservation and Access/Rights Metadata for Open Archiving).
Регистар репозиторијума у отвореном приступу - ROAR
Омогућава претраживање више од 3.000 репозиторијума свугдје у свијету. Репозиторијуме је могуће претраживати по више критеријума, као што су земља поријекла, врста, интензитет активности.
Директоријум репозиторијума у отвореном приступу - DOAR
Директоријум омогућава претраживање више од 2.200 свјетских збирки, по више критеријума (области, земљи, језику).
Портал ресурса у отвореном приступу који одржава Универзитетска библиотека у Билефелду.
ArXiv је најстарији репозиторијум (настао 1991) у којем аутори похрањују своје радове из области физике, математике, рачунарства, квантитавине биологије и статистике. Репозиторијум одржава и финансира Универзитет Корнел у америчкој држави Њујорк.
PubMed омогућава претраживање више од 20.000.000 радова из биомедицинских наука, укључујући MEDLINE и књиге доступне онлајн. Доступни подаци о радовима могу садржавати и линк до пуног текста у оквиру садржаја самог PubMedа или на сајтовима издавача.
RePEc (Research Papers in Economics) репозиторијум је настао заједничким радом волонтера из 75 земаља са намјером да повећа дисеминацију информација из области економије. Ријеч је о бази података која садржи чланке, књиге, поглавља, радне материјале и др.
Дигитални репозиторијум PHAIDRA je систeм зa пoхрaњивaњe и упрaвљaњe дигитaлним oбjeктимa. Oн oмoгућaвa нaстaвницимa и сaрaдницимa унивeрзитeтa у Србији (Београду, Нишу и Крагујевцу) дa свoje нaучнe рaдoвe, публикaциje и другa дoкумeнтa сaми унeсу у систeм гдјe ћe бити трajнo aрхивирaни. У систeму мoгу бити дeпoнoвaни нeпубликoвaни и публикoвaни рaдoви, уз пoтпунo пoштoвaњe aутoрских прaвa. Moгућe je пoхрaњивaњe и дoкумeнaтa вaжних зa нaстaвни, нaучни, aдминистрaтивни и oргaнизaциoни рaд нa унивeрзитeту, и рaзличитих врстa дигитaлних oбjeкaтa: сликa, тoнских дoкумeнaтa, видeo зaписa, линкoвa итд. Oбjeкти су oписaни стaндaрдизoвaним мeтaпoдaцимa и прeтрaживи пo свим пoљимa.
Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду
Дигитални репозиторију Универзитета у Нишу
Дигитални репозиторијум Универзитета у Крагујевцу
Дигитална Народна и универзитетска библиотека Републике Српске изграђена је у складу са принципима отвореног приступа знању и информацијама. Дигитализована грађа из колекција Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске представља јавно национално добро.
Доступни су стари ћирилски рукописи, стара штампана књига, новине, часописи, музикалије и др.
Дигитална Народна библиотека Србије омогућава да се у дигиталном облику преузме грађа из колекција Народне библиотеке Србије која представља јавно национално добро. Доступни су стари ћирилски рукописи, стара штампана књига, новине, часописи, легати, картографска грађа, музикалије, плакати и др. Могуће је прегледати у цјелини и дневни лист "Политика" од првог броја из 1904. до посљедњег предратног броја из 1941. године.
Дигитални репозиторијум Универзитетске библиотеке "Светозара Марковић"
Репозиторијум садржи дигитализовани дио фонда Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић". Ова грађа припада највреднијем дијелу фонда који ова библиотека посједује и који се чува у Одјељењу ријеткости. Доступни су: ћирилски рукописи, стара и ријетка књига, оријентални рукописи, дјела Захарија Орфелина и збирка Хајнриха Кристенсена о Александру Великом.
КоБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) је настао крајем 2001. године удруживањем највећих библиотека Србије. Циљ оваквог организовања јесте обезбјеђивање бољих услова за коришћење електронских извора информација водећих свјетских издавача. Послије више од десет година постојања, КоБСОН данас омогућава корисницима приступ до 35.000 наслова страних часописа, око 60.000 наслова књига и неколико индексних база података.
Детаљније информације о условима коришћења ових сервиса корисници могу добити на порталу КоБСОН-а.
Сервиси КоБСОН-а су плаћени највећим дијелом средствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, али портал КоБСОН-а није затворен систем којем не могу да пруступе сви заинтересовани. Иако не могу да користе сервисе у потпуности, већ само до нивоа апстракта, сви корисници могу на порталу да пронађу информације драгоцјене за истраживачки рад.
Информације добијене преко сервиса Елечас вам могу послужити као смјерницe које упућују који сервиси покривају одређену област. На који начин, погледајте у приложеној презентацији.
Један од најдрагоцјенијих извора за истраживаче у региону је база Web of Science, која садржи водећу свјетску научну литературу (око 12.000 часописа). WoS обухвата три цитатна индекса и покрива све научне области. Поред библиографских података о чланцима, могуће је добити и сажетке радова, а за око 10% часописа (који су се опредијелили за режим слободног приступа) и пун текст.
На порталу КоБСОН-а претраживање часописа је подијељено на "издаваче" и "агрегаторе". Издавачи су означени свјетлозеленим иконицама уколико су монодисциплинарни или тамнозеленим уколико су мултидисциплинарни. Корисници могу да преузимају текстове које желе, али не смију да преузимају све чланке из једне свеске часописа.
Наводимо неке од најпопуларнијих сервиса, а преглед свих доступних сервиса може се погледати на страници КоБСОН-а:
Агрегатори су сервиси који садрже часописе више издавача, што омогућава да часописи мањих издавача буду видљивији за кориснике. Агрегатори обично имају тзв. ембарго период што значи да су најновији радови доступни са периодом закашњења од 3 мјесеца до 12 мјесеци.
Наводимо најпознатије сервисе (агрегаторе). Остале можете погледати на страници КоБСОН-а:
У наредној презентацији можете погледати кратко упутство за претраживање електронских књига на примјеру сервиса Ebrary.
КоБСОН омогућава претраживање око 95.000 књига. Међутим, није могуће преузимање цијеле књиге: у зависности од сервиса, може се преузети дио књиге или одређено поглавље. Највећи и најпопуларнији сервис је Ebrary. Остале сервисе можете погледати на страници КоБСОН-а.
Да ли је могуће одједном претраживати све сервисе? Не, али корисници могу претраживањем Google Scholarа да сазнају да ли су информације о том часопису доступне и преко КоБСОН-а. За то је потребно извршити додатна подешавања према упутству које стоји на порталу КоБСОН-а.
У зависности од области која их интересује, корисници полазе од различитих сервиса, најчешће мултидисциплинарних или агрегатора. На примјер, може се поћи од веома вриједне базе Science Direct, коју производи водећи свјетски издавач Elsevier. Или, нарочито уколико је ријеч о истраживању из друштвених или хуманистичких наука, као први извор може послужити EBSCO или JSTOR. По извршеном претраживању, корисник може да пређе на неки други сервис како би употпунио своје претраживање. Као помоћ може да послужи и претраживање сервиса Елечас и информација које он нуди, што можете погледати у једној од презентација.
Сви сервиси се претражују на исти начин и корисник треба да примијени основне технике претраживања (видјети у овом водичу на почетној страници). У наредној презентацији се може видјети како изгледа претраживање сервиса EBSCO.
© Народна и универзитетска библиотека Републике Српске 2014. Сва права задржана. | Ул. Јеврејска 30, 78000 Бања Лука, Република Српска - БиХ | Тел. + 387 51 215 866