Структура
Семинарски рад треба да се састоји од сљедећих дијелова:

1. Насловна страница
Непагинирана (необиљежена) насловна страница треба да садржи сљедеће информације:

1. у горњем лијевом углу назив универзитета, факултета, одсјека, име и презиме професора, те име и презиме студента, словима величине 14,
2. наслов рада исписан маркираним словима (болд), центрирано, словима величине 16,
3. назив врсте рада (семинарски рад) испод наслова рада, центрирано, словима величине 14,
4. на дну насловне странице потребно је написати мјесто, мјесец и годину настанка рада, центрирано, словима величине 14.

2. Садржај
На посебној страници насловљеној Садржај препоручује се навести попис наслова свих поглавља у раду, те бројеве почетних страница сваког поглавља, словима величине 12.

3. Сажетак

4. Кључне ријечи

5. Текст семинарског рада – препоручени обим:

  5–6      картица текста – прва година,

  7–12    картица текста – друга година,

12–20   картица текста – трећа година,

– или према упуствима предметног професора.

Текст семинарског рада треба да буде пагиниран.

Препоручује се користити Times New Roman, величине 12, прореда 1,5.

За наслове дијелова семинара и поглавља препоручује се користити слова величине 14.

Прилози (фотографије, графички прилози) прилажу се на крају текста, иза посебне странице насловљене Прилози.
Рад мора садржавати све елементе стручног рада (увод, разрада по поглављима, закључак). 

6. Попис кориштене литературе

У раду треба цитирати кориштенe изворe (књига, поглавље из књиге, чланак из часописа или зборника, извор с интернета). Препоручује се цитирати:

– најмање три цитата – прва година,

– пет цитата – друга година, односно

– десет цитата – трећа година,

ако професор није изричито упутио студента на више или мање извора.

На посљедњој пагинираној страници наводе се литература и извори.

Литература се наводи према наведеним правилима за цитирање литературе.

Попис литературе треба бити посложен абецедним редом, ако предметни професор није предложио неки други начин навођења. 

7. Предаја рада 

Семинарски рад који се шаље електронском поштом требало би да буде мањи од 500 KB.

8. Биљешке

Биљешке (за коментарисање текста и библиографске) наводе се на дну странице (фусноте).

У биљешкама за коментарисање текста се поближе означава одређени дио текста или дају додатни подаци и коментари.

У библиографским се биљешкама доносе подаци о извору из којег је преузет цитат/навод или мисао.

Примјер биљешке испод текста за књигу:
¹ Башовић, Љубинка. Библиотеке и библиотекарство у Босни и Херцеговини: 1945–1975. Сарајево: Свјетлост, 1977. Стр. 30.

Примјер биљешке испод текста за часопис:
¹ Глумац, Љубица. Пројекција школовања библиотечког кадра у Босни и Херцеговини с посебним освртом на потребе специјалних библиотека. // Библиотекарство: годишњак друштва библиотекара Босне и Херцеговине 25, 3 (1979), стр. 98–104. 

Примјер биљешке испод текста за зборник:
¹Усп^. Petr, Kornelija; Vrana, Radovan; Aparac, Tatjana. Web based LIS education: potentials and feasibility of regional models. // Continuing professional education for the information society : the fifth World conference on professional education for the library and information science professionals / edited by Patricia Layzell Ward. Muenchen : Saur, 2002. Str. 206. 

Биљешке треба означити у тексту у непрекинутом низу од 1 навише.
У биљешкама треба навести пуне библиографске податке, те број странице када се цитат/навод појави први пут. За свако сљедеће навођење уз презиме и име аутора који се цитира треба ставити ознаку „Наведено дјело“ или „Нав. дј.“, попраћену бројем странице с које је цитат/навод преузет или ознаком за странице (од – до), ако је преузет већи дио текста цитираног аутора.
Ознака „Исто“ (или „Ibid“) користи се ако се биљешке које се тичу одређеног дјела цитирају/наводе једна за другом. Уз њих се додаје број странице уколико је цитат/навод преузет с различите странице истог дјела. Ако је навод преузет с исте странице као и претходни (и која је према томе већ наведена), страница се уз ознаке „Исто“, „Ibid“ или „Нав. дј.“ не пише поново.

Примјер:
¹ Усп. Мишић, Јелка. Библиографија расправа, чланака и књижевних радова И. Загреб: Издање и наклада Лексикографског завода ФНРЈ, 1956. // Вјесник библиотекара Хрватске 4, 1–4 (1955–1957), стр. 104–106.
² Усп. Глумац, Љубица. Пројекција школовања библиотечког кадра у Босни и Херцеговини с посебним освртом на потребе специјалних библиотека. // Библиотекарство: годишњак друштва библиотекара Босне и Херцеговине 25, 3 (1979), стр. 98–104.
³ Исто, стр. 49.
⁴ Исто.
⁵ Мишић, Јелка. Нав. дј., стр. 108.

За посредно цитирање користи се израз „Цитирано према (Наведено према):“. Посредно цитирати значи цитирати одређеног аутора/дјело које је већ цитирано унутар другог извора који користимо. 

Примјер цитирања у биљешци испод текста:
¹Shera, Jesse H. Libraries and the Organization of Knowledge. Hamden, Connecticut: Archon Books, 1966. Str. XIX, 224. Цитирано према: Стокић, Гордана. Садржај програма за високошколско образовање библиотекара. // Сарадња, образовање, квалитет: зборник радова са међународног скупа одржаног у Београду од 5. до 8. децембра 2001. године: [Други] скуп библиотекара балканских земаља / главни уредник Александра Вранеш. Београд: Филолошки факултет : Народна библиотека Србије, 2002. стр. 105–116.

У попису литературе овако се посредно цитирано дјело не наводи, већ се наводи само изворно дјело из којега је преузет цитат.

Сви примарни извори наведени у биљешкама треба да буду наведени и у попису литературе на крају рада.
У попису литературе наводе се само кориштени извори.