У Одјељењу библиотека цјелина и легата чувају се личне библиотеке завјештане овој установи. Непоновљиве и уникатне као цјелине, често са својствима споменика културе, ове збирке намећу „музејски третман“ грађе коју садрже.
Библиотека, поносна на повјерење које су јој дародавци указали, чувањем, библиографским описивањем и уступањем на коришћење ових драгоцјених дарова доприноси очувању писане баштине на овим просторима.
Слободан Драгаш (1957–2006) је први бањалучки академски вајар. Школу примијењених умјетности је завршио у Сплиту 1978. године, а Академију ликовних умјетности у Сарајеву 1984. године. Поред вајарства бавио се сликарством, графичким дизајном и педагошким радом. Оставивши легате Музеју савремене умјетности, Бањалучкој епархији и Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске даровао је своме граду све на чему је за живота радио.
У његовој личној библиотеци налази се 320 наслова из области умјетности, религије и еротике.
Душан Ј. Ђоновић (1920–1995) је један од представника српске интелигенције у емиграцији након Другог свјетског рата и један од оних људи чије дјеловање је оставило трага у националној историји. Као сљедбеника незваничног тока новије историје југословенских народа, након диоба и сеоба, пут га води далеко од отаџбине. Упркос томе, мисија очувања српског националног бића обиљежила је сав његов живот. Животни пут предака оставио је трага у његовом приватном и професионалном животу, али и у збирци коју је завјештао Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
Академик Србољуб Живановић који у свијету слови као британски научник српског поријекла, анатом, антрополог и палеопатолог, тестаментом је завјештао своју личну библиотеку Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
Као дио мозаика који употпуњује слику о завјештањима НУБ РС, налази се у Библиотеци и Заоставштина Ђорђа Костића (1908–1994). Брижљиво спакована у два кофера на којима пише „Contents: Historical Newspaper ʼS. Strugleʼ and ʼFraternityʼ – American edition for Research“, грађа је 1995. године стигла из Канаде.
На наљепницама залијепљеним у унутрашњости кофера је поред пописа годишта часописа записано и: „Заоставштина официра Ђорђа J. Костића, пок. артил. капетана I класе. Рођен 1. априла 1908. године у Дервенти, Реп. Српска, умро 15. септембра 1994. год. у Торонту, Онт. Канада.“
Комплети часописа из ове збирке су ријеткост и њихова вриједност с научноисторијског, културног и националног становишта је изузетна. Значајна су и објашњења која је написао уз сваки комплет.
У преговорима је још један легат. Бањолучки књижевник Ранко Рисојевић одлучио је да тестаментарно завјешта своју личну библиотеку Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. Библиотека овог књижевника, једног од најнаграђиванијих у Републици Српској као и дугогодишњег директора Библиотеке, има велику вриједност јер поред тога што садржи његове рукописе, у њој се налази и дио заоставштине композитора и етномузиколога Владе Милошевића.