Кроз историју (од 1868. до 1999. године)

     Народна и универзитетска библиотека Републике Српске има дугу и богату традицију која потиче још из друге половине деветнаестог вијека. Под окриљем Српско-православне  богословије, 1868. године оснива се, према наводима Петра Кочића, једна од најстаријих у српству, Српска читаоница која у свом саставу има и библиотеку. Одмах по оснивању ова читаоница бива снабдјевена новинама, часописима и књигама. Први прекид њеног рада услиједио је 1875. године, а борба за поновно отварање, али сада као самосталног друштва, траје све до 1893. године. Од тада па све до 1941. године (ако се изузму  краће забране њеног рада 1908, 1913, 1914–1918. и 1931–1934. године) Српска читаоница непрестано повећава и обогаћује своју активност и дјеловање. Систематски се повећава број приманих новина и часописа на неколико језика, повећава се број књига, као и број читалаца. Њена Библиотека, која је имала сва обиљежја народне, била је врло добро организована и уређена библиотека са богатом књижним фондом. 

     Српска читаоница у Бањoj Луци, 1935. године постаје иницијатор обједињења свих бањалучких библиотека и књижница у централну, односно Народну библиотеку. На сједници Одбора за оснивање Народне библиотеке од 25. новембра 1935. године донесена је одлука да се у Бањој Луци оснује Народна библиотека краља Петра I Великог Ослободиоца. Управа Дома краља Петра I обезбиједила је потребне просторије за библиотеку, Министарство просвјете додијелило је једног наставника основне школе за библиотекара, а Краљевска банска управа Врбаске бановине и Општина града Бање Луке одредили су сталну годишњу субвенцију. На формирању књижног фонда, ове народне библиотеке, много се радило. Њен одбор договорио се са Српском читаоницом о преузимању њених књига, а знатан број књига Библиотека је добила и од Друштва „Просвјета“, потом Реалне гимназије у Бањој Луци и појединачних донација. Након великих припрема, отварање Народне библиотеке краља Петра I Ослободиоца у Бањој Луци, обављено је 26. априла 1936. године.

      Почетком Другог свјетског рата Библиотека се затвара, а њен фонд задесила је најгора могућа судбина. Наиме, будући да је већина књига била ћириличка издања, готово све су уништене или спаљене.  

     Непосредно након ослобођења, 7. априла 1946. године, док су се посљедице ратног разарања још сабирале, бањалучани опет покрећу рад своје библиотеке.  Књижни фонд представљало је свега око 1.000 књига, углавном сакупљених од остатака предратних народних и друштвених библиотека и читаоница. Када су начињени први каталози Библиотеке 1948. године, она је посједовала 2.297 дјела у 3.247 свезака и имала 614 читалаца.

     У октобру 1956. године Народна библиотека, која у том периоду на 55.649 становника има око 30.000 књига, мијења име у Народна библиотека „Петар Кочић“.

     Усљед великих оштећења, која је претрпјела у потресу крајем 1969. године, ова за тај период, доста добро уређена библиотека са ауторско-именским, стручним, матичним и предметним каталогом друштвених наука, те са око 100.000 књига, од којих 35.000 униката, поново престаје да ради. Пуне двије године послије, због, у порушеном граду, недостатка простора за смјештај, ова библиотека практично није радила. Радило је само њено Дјечије одјељење које је настављало традицију. Солидарношћу хуманих људи, организација и удружења са београдском библиотеком „Петар Кочић“ на челу која је сакупила првих 3.000 књига, Библиотека поново покреће свој активни рад и већ 1973. године постаје регионална матична библиотека.

     Оснивањем Универзитета „Ђуро Пуцар Стари“ у Бањој Луци, Народна библиотека „Петар Кочић“ условљена је развојем и потребама једног универзитетског града; 1981. године постаје чланица Универзитета и почиње да поред народне врши и универзитетску функцију, а њен назив мијења се у Народна и универзитетска библиотека „Петар Кочић“.  

    Од 1981. до 1990. године НУБ „Петар Кочић“ доживљава велики успон. Упоредо са развојем Бање Луке као универзитетског центра, растао је и степен интересовања и потреба за информацијама из различитих области знања, те она у складу с тим почиње да усклађује своју развојну и набавну политику. Библиотека 1988. године располаже фондом од 209.388 књига и 1.692 наслова периодичних публикација, читаоничким простором који обухвата 256 сједишта, 28 стручних библиотечких радника који су грађу обрађивали према савременим принципима уз примјену међународних стандарда, има посебну збирку библиотечке стручне литературе, устројен абецедни, стручни и предметни каталог, развијену информаторску дјелатност и међубиблиотечку размјену, а у свом саставу имала је посебно Дјечије одјељење са читаоницом, као и огранке у мјесним заједницама.  Аутоматску обраду података НУБ „Петар Кочић“ покренула је 1990. године.

      Одлуком Владе Републике Српске од 7. децембра 1999. године Народна и универзитетска библиотека „Петар Кочић“ мијења своје име у Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, име које носи и данас. Том одлуком она је поред народне и универзитетске, постала и национална библиотека Републике Српске која под једнаким условима обавља три основне функције: матичну/националну, универзитеску и градску.

1999.   
•    Увођење аутоматске обраде података у библиотечко-информациону дјелатност Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске (програмски пакет Winisis)
2000.
•    Отварање Француске читаонице „Виктор Иго“
•    Отварање Њемачке читаонице „Томас Ман“
2001.
•    НУБ РС  издаје прву Библиографију Републике Српске за 2000. годину
•    Oснована  ISBN агенција за Републику Српску
•    Библиотека почиње са каталогизацијом публикација пред излазак из штампе, израђујући каталошки запис у публикацији CIP-а (енгл. Cataloguing In Publication)
•    Отварање Интернет клуба
•    Надограђен је и потпуно развијен програм за аналитичку обраду чланака
2002.
•    Почиње да ради Центар за медије
2003.
•    Оснива се Библиографско-археографско одјељење
•    НУБ РС организује прва полагања стручног испита за запослене у библиотечкој дјелатности у Републици Српској у складу са законским и подзаконским актима, те одредбама општих аката НУБ РС
•     Закључен Уговор са Информацијским институтом знаности у Марибору о кориштењу програмске опреме COBISS
•    Основана ISMN агенција Републике Српске
2004.
•    НУБ РС постала чланица Међународне федерације библиотечких асоцијација (IFLA)
•    Библиотека добила награду  „Ђорђе Пејановић“ као најбоља библиотека у Републици Српској
•    Отворен  Интернет клуб у градском одјељењу „Обилићево“
2005.
•    У одјељењу „Обилићево“ отворен  „Амерички кутак“
•    Oбезбиjеђен приступ електронским базама научних и стручних података
 2006.
•    Народна и универзитетска библиотека Републике Српске постаје чланица система COBISS.BH и библиотечку грађу почиње да обрађује у јединственом систему COBISS.Net-a, те постаје дио савременог интегрисаног библиотечког система с мултифункционалним базама података
•    Основано Одјељење библиотека цјелина и легата
2007.
•    У цијелости обновљена компјутерска мрежу, од сервера преко радних станица до модерних скенера
•    Закључен уговор са САРНЕТ-ом о успостављењу оптичке везе у НУБ РС
 
2008.
•    Почиње да ради КОБРСОН, Конзорцијум за обједињену набавку електронских публикација Републике Српске 
•    Отворена библиотека у насељу Старчевица (Одјељење „Старчевица“)
•    Почиње да ради Центар за дигитализацију
•    Направљена нова интернет страница за „ДИГИТАЛНУ НУБ РС“

2010.
•    Отворена Дјечија библиотека „Борик“
•    Библиотека добија бежични интернет

2011.
•    НУБ РС је у 2011. години постала први корисник IPA фондова у Босни и Херцеговини, улазећи у двогодишњи пројекат ACCESS IT. Пројекат се односи на дигитализацију колекција по европским стандардима
•    Потписан споразум са EUROPEANOM (Европском дигиталном библиотеком) на осниву које НУБ РС има статус главног агрегатора дигиталних колекција Републике Српске
•    НУБ РС куповином IFLA ваучера улази у мрежу међубиблиотечке позајмице са европским библиотекама
•    Објављен редизајниран Часопис за књижевност, умјетност и културу „Путеви“, часопис са педесет једногодишњом традицијим излажења, добро познат књижевној публици цијеле бивше Југославије
•    Отварен  Руски центар „Руски мир“
•    Почиње да ради Едукативни центар
•    Оснива се DOI агенцијаРС 
•    Народна и универзитетска библиотека мијења назив у Јавну установу Народна и универзитетска библиотека Републике Српске

2013.
•    ЈУ НУБ РС излази из система COBISS.BH и постаје сједиште Виртуелне библиотеке Републике Српске
•    ВИБ РС центар почиње да ради на успостављању јединственог  библиотечко-информационог система COBISS.RS