Научни радови настају из потребе да се да научни одговор на питање које до тада није ријешено, није у потпуности истражено или има оправдања да се обради на нов начин; новом методологијом или на основу до тада непознатих извора, што проширује или ревидира дотадашња сазнања. Магистарски и докторски радови по начину обраде и истраживачким дометима уједно су и научни, али су рађени по задатку и под контролом ментора или чланова комисије, са циљем стицања дипломе. Многи такви радови нису објављени, што значи да нису испунили своју научну функцију, већ су остали на прагматичном нивоу. Међутим, научни рад треба да се објави или на други начин саопшти и учини употребљивим за стручњаке и ширу јавност. Тек тада он постаје научна баштина и испуњава своју научну и културну функцију.

Научни радови раде се према начелима опште и посебне научне методологије, чија основа је критички приступ изворима, литератури, чињеницама које говоре о проблему. Документовани су у форми коју називамо научни апарат: разне напомене, позиви на изворе, литература, индекси, прилози, библиографије и слично.

У методолошкој литератури је распрострањена подјела научних истраживања на фундаментална, развојна и примијењена.

Према сложености тематике и истраживања која захтијева израда рада, обиму и начину презентације, научне радове можемо сврстати у више категорија: студија – расправа, монографија, чланак – прилог, реферат – саопштење, критика – рецензија. При томе треба имати у виду да обим рада није доказ квалитета, као и да формалне квалификације аутора претпостављају стручност, али нису поуздана мјера квалитета и научних домета рада.

Студија – расправа је најчешћи, основни облик излагања резултата истраживања у научној историографији. Студија је рад који има за циљ цјеловиту обраду једног научног питања, догађаја или краћег периода. Обим студије није унапријед одређен, али би она требало да чини цјелину и даје потпун одговор на постављену тему. По правилу, студије се објављују у часописима и зборницима радова, а често се могу наћи и као сепарати или посебни отисци из тих публикација. Посебно објављена студија или расправа у библиографском смислу назива се монографија.

   У литератури се срећу термини расправа и студија, али међу њима није потпуно јасна граница; може се рећи да је ријеч о синонимима. Студију која има полемички карактер правилније је звати расправом. Поједине студије и расправе разликују се од монографија углавном нешто мањим обимом, а нарочито чињеницом да нису објављене као посебно издање, док у истраживачком и научном погледу могу бити и монографија.

    Студије објављене у зборницима и стручним часописима обично немају библиографије (спискове извора и литературе), већ се ти подаци налазе у напоменама. Оне не морају имати наслове поглавља или поднаслове, али се поједине цјелине могу и тако означавати или видно раздвајати. У овој врсти радова не пише се предговор, али постоји уводни дио у којем аутор објашњава приступ теми, некад и примијењену методологију. Студије обично немају посебне закључке, али се у завршном дијелу јасно истичу закључци до којих је аутор дошао. Уз студије и чланке, по правилу, објављује се краћи резиме на неком од страних језика. Уз ове радове у начелу се не објављује садржај и индекси (регистри), као у посебним издањима. У неким публикацијама практикује се да се на почетку студије напише кратак апстракт или наведу кључне ријечи – дескриптори. То има посебног значаја за израду каталога, библиографија, информатичку обраду података, стварање или претраживање компјутерских база података о публикацијама, ауторима и њиховим радовима.

Монографија је у библиографском смислу назив за проблемски заокружену појединачну публикацију, која има свој назив и објављена је у форми књиге, без обзира на обим (50 и више страница) и начин коричења. У научном смислу то је рад који цјеловито обрађује неку тему, објављен као посебна публикација, која може имати и више књига.

У монографијама се тема обрађује из свих аспеката. Често поједини аспекти обрађени у једној монографији могу бити предмет посебне студије или монографске обраде.

Монографија има сложенију структуру, састављена је од више релативно заокружених цјелина, означених обично као главе или поглавља, између којих постоји одговарајућа логичка веза, обрађене су сразмјерно значају, а све на крају чини хармоничну и заокружену цјелину и свестрану обраду теме. Некад монографије настају обједињавањем, синтезом већег броја студија и чланака о појединим аспектима проблема.

Монографије, за разлику од прилога у периодичним и серијским публикацијама или зборницима, имају садржај, увод или предговор као посебну цјелину; материјал је изложен по главама и поглављима или на други начин заокруженим цјелинама, на крају се налазе закључци, регистри имена и појмова, као и шири списак извора и литературе – библиографија, без обзира на број и врсту напомена, које се могу налазити на дну страница, крају поглавља или књиге. Магистарске тезе и докторске дисертације су у научном и библиографском значењу монографије.

Чланак – прилог је краћи рад, посвећен мањем научном проблему или неком аспекту ширег проблема. Некада је чланак у форми краће студије, рађен по свим захтјевима науке, а некада је то објављени реферат или саопштење са научног скупа, који не мора бити праћен научним апаратом и не мора увијек бити истраживачког карактера. 

Научни чланак је написан и публикован извјештај о оригиналним резултатима истраживања који знатно доприноси познавању или разумијевању неког проблема. Специфичне карактеристике научног чланка су да је оригиналан, да почива на научним чињеницама, да је адекватне структуре и да је публикован.

Врсте научних чланака су:

1.      Оригинални научни чланак (енгл. Original scientific article) је главни и примарни извор научних информација, преносилац нових идеја, открића и сазнања.

2.      Прегледни чланак (енгл. Review article) је рад у оквиру којег се врши анализа и дискусија о већ објављеним научним резултатима. Разликујемо неколико врста прегледних чланака:

а) Прегледни рад – литературни преглед (енгл. Review of the literature).

б) Стање подручја или области (енгл. State of the art) – пружа нова схватања у областима које брзо напредују и обично доноси и преглед најновије литературе.

в) Update (наставак неког сличног прегледног рада)

г) Метаанализа – општи преглед (енгл. Overview, Quantitative syntesis). Када се сви подаци објављени у различито вријеме и на различитим мјестима интегришу и комбинују, па посебним поступком детаљно анализирају, из њих може да проистекне нова научна информација, у новој врсти научног рада – метаанализи. Разликује се од традиционалног прегледа литературе. Синоними – општи преглед (енгл. Overview) или квантитативна синтеза (engl. quantitative synthesis).

3.      Писмо уредништву – кратки чланци посебне структуре (садржај и референце) штампају се у посебним одјељцима већине научних часописа. Сврха писма уредништву је:

а) коментарисање неког претходно објављеног рада у датом часопису (негира се или се подржава),

б) презентација неког интересантног случаја из сопствене праксе,

в) приказ неког интересантног истраживања (једноставна порука, позната методологија, да би се што прије саопштили резултати),

г) коментарисање садржаја самог часописа или његовог формата.

4.      Претходно саопштење (енгл. Preliminary communications) је прво, краће обавјештење о резултатима неког истраживања, али без детаљнијег описа метода и образлагања резултата. Оно садржи све битне дијелове као и научни рад, али у скраћеном облику. По правилу, претходно саопштење би морало да прати оригинални научни рад. 

5.      Излагање на научним скуповима (енгл. Conference paper) – објављени радови у зборницима радова (оригиналност, прво објављивање, доступност итд.), те предавања по позиву (енгл. Invited lecture).

Прилогом називамо краћи чланак у којем се дају информације, најешће саопштава грађа или указује на неке проблеме, допуњава се неки други рад и слично. За прилог се постављају мањи методолошки захтјеви него за чланак, али то не значи да он не поставља пред аутора одређене стручне и методолошке захтјеве, да може бити писан неодговорно или неаргументовано. 

Реферат – саопштење је назив за усмено саопштење на научном или стручном скупу. Такво саопштење садржи историјске чињенице и ставове аутора, а научни апарат и документациона подлога не саопштавају се. То се чини ако се реферат објављује, али има реферата које не прати научни апарат. Такви су, обично, уводни реферати, који иницирају расправу и представљају неку врсту увода, програм научног скупа или завршна излагања у којима се резимирају резултати. Има и реферата који представљају синтетичка размишљања аутора, не баве се конкретним питањем или нису резултат посебних истраживања и не прати их научни апарат. Пракса је да се излагања на скуповима рангирају као реферати, саопштења и дискусије, а свака од ових категорија има специфичности. 

Реферати и саопштења са стручних и научних скупова обично се објављују у тематским зборницима или другим публикацијама. Рад саопштен на скупу у научном смислу носи више поена ако је објављен у тематском зборнику радова, док се у часопису третира као рад у периодици. Аутори објављују интегрални текст који су због ограниченог времена усмено излагали, прегледно или у изводима, некад у припреми за штампу проширују излагање подацима и размишљањима насталим у току научне расправе на скупу. Објављена саопштења припремају се обично у форми студије или чланка, начелно су праћена научним апаратом, а могу имати и прилоге. 

Критика је врста рада у којем се износи мишљење о туђим радовима. Сама ријеч каже да је приступ критички, оцјењују се добре и лоше стране рада, критикују се недостаци и нуде докази да би се исправиле погрешне чињенице или тумачења. Критика мора бити аргументована и објективна да би се могла назвати научном. Критике се у неким случајевима могу развити у полемике, у којима се могу наћи и ненаучне изјаве и квалификације.

О радовима других може се говорити и у форми приказа. Сам назив каже да је у питању информативни приказ садржаја дјела и основних података о аутору и издању. 

Рецензија је стручно мишљење о раду неког аутора. По правилу, рецензија се ради прије објављивања рада и завршава се препоруком да се рад штампа или не. Рецензију би требало да ради стручњак, добар познавалац методологије и теме. Рецензија садржи осврт на садржај, на методолошки поступак и научну вриједност извора, чињеница и оцјена које рад садржи.