Стручни рад је рад писан са намјером да се његовом израдом и прописаном одбраном стекне одређено стручно звање, квалификација. У те радове убрајамо: семинарске и дипломске радове, магистарске тезе и докторске дисертације. Сваки од ових радова разликује се по обиму, сложености теме, степену обраде, мада имају и доста заједничког. 

Семинарски рад је рад који раде студенти у току основних или постдипломских (специјалистичких, магистарских и докторских) студија. Основни циљ ових радова је увјежбавање студената у примјени основа методологије научног рада, прије свега кориштења документације. Кроз ове радове студенти треба да се вјежбају у обликовању и рашчлањивању проблема, аналитичком читању извора информација, стручном изражавању у писаној и усменој форми, документовању изнесених ставова и закључака. Семинарски радови имају за циљ да студенти покажу да владају истраживачким техникама: вјештинама проналажења, биљежења и разврставања података, кориштења грађе и литературе, техником распоређивања грађе и писаног излагања. Ужи методолошки и истраживачки проблеми у овој врсти радова нису у првом плану.

Семинарски радови на основним студијама обично имају за тему неко питање из наставног програма, проблем који студент може обрадити на основу литературе која му је доступна.

На специјалистичким, магистарским и докторским студијама семинарски радови су сложенији и подразумијевају боље познавање методологије и технике научног рада, познавање литературе и других извора информација, садржајнији и квалитетнији текст. Студенти на том степену школовања припремају се за научни рад и од њих се очекује да покажу напредак у методолошким, стручним и научним знањима, вјештинама истраживања и саопштавања резултата. 

Дипломски рад је рад који студент пише, и по прописаној процедури брани пред стручном комисијом као завршни рад и услов стицања дипломе о степену завршене школе и стицању стручног звања, квалификације.

Дипломски рад треба да покаже да се кандидат зна служити литературом и историјском грађом, да је стекао одређени ниво општих и посебних историјских знања и да умије у писаној и усменој форми да формулише, изложи и образложи своје ставове. 

Специјалистички рад – магистарска теза је рад који студент постдипломских студија ради као заврши рад и услов стицања назива специјалисте или магистра наука. Ова врста радова ради се под руководством ментора, афирмисаног научног радника из проблематике или области којој припада одабрана тема или наставника који предаје одговарајући предмет. Циљ магистарског рада је да кандидат покаже да има општа и посебна знања из струке, да је у задовољавајућој мјери оспособљен за научноистраживачки рад у одређеној дисциплини; да влада потребним знањима и вјештинама проналажења, научне оцјене и презентације чињеница и извођења закључака, као и техникама научноистраживачког рада у научној области из које стиче звање.

Иако на овом степену методолошка компонента има предност, магистарски рад мора да задовољи и одређене научне, истраживачке захтјеве. Тема рада треба да буде научни проблем, не тако сложен као код доктората, а изложени резултати да поред сумирања познатих чињеница и закључака садрже и нешто ново, да буду допринос рјешавању постављеног истраживачког задатка, било у виду до тада непознатих чињеница и закључака, било као нов, квалитетнији приступ обради већ познатих чињеница или исправљање грешака и заблуда у литератури. 

Докторска дисертација је рад чијом успјешном израдом и одбраном докторанд добија звање доктора наука, квалификацију научног радника – истраживача у одређеној дисциплини. Теза треба да је оригиналан научни рад, научни допринос рјешавању научних питања у одређеној области или примјени научне методологије, „резултат оригиналног научног рада докторанда“. Дисертација је рад на којем се учи; стога у рукопису могу да се толеришу мањи пропусти, али се тражи достижан стручни и методолошки квалитет. Докторска теза са становишта функције има карактер стручног рада, али мора да задовољи научне критеријуме, да буде истраживачки научни рад.

У методолошком смислу, дисертација је студија – монографија којом се рјешава сложеније истраживачко питање. Из тога слиједи да рад треба да покаже да кандидат влада методологијом и техником научног рада у струци и да је оспособљен за њену креативну примјену, да познаје проблематику из области којом се бави, да је проучио литературу и грађу, открио нове чињенице и извео нове закључке. Докторски рад мора бити научан, оригиналан и у потпуности самосталан.