Народна и универзитетска библиотека Републике Српске приредила је изложбу поводом 200 година од рођења Јована Стерије Поповића (1806–1856), једне од најистакнутијих личности српске књижевности и културе уопште.
Изложба је конципирана тако да се настојало представити цјелокупно, жанровски разуђено Стеријино стваралаштво. Иако се књижевним радом, поред других значајних јавних послова, бавио само тридесет година, он је оставио једно од најобимнијих дјела које српска књижевност има. Писао је пјесме, комедије, историјске и језичке расправе, романе/антиромане, ''жалосна позорја'', итд.
Изложена су најстарија и најновија издања Стеријиних дјела, дакако, која се налазе у фонду библиотеке. Ту посебно треба указати на Сабрана дела која је закључно са овом годином издала издавачка кућа КОВ из Вршца, а која свједоче о интересовању за Стеријино дјело и након 150 година од његовог коначног заокружења. Ово издање, будући да је ''пропраћено'' критичким текстовима најбољих познавалаца Стерије, истовремено показује и колика је мјера универзалности тог опуса и колико оно временом, чини се, само добија на вриједности.
Изложен је и Стеријин уџбеник Реторике, будући да није довољно познато да је он један од првих српских аутора ове врсте литературе.
Друга тематска цјелина изложбе обухвата часописе и књижевну периодику у којој се налазе радови о Јовану Стерији Поповићу.
Интересовање за овог писца било је континуирано веома изражено, изразито позитивно без обзира на промјене магистралних књижевних праваца, очекивања публике, друштвеног амбијента или теоријских оријентација истраживача.
У оквиру овог дјела изложена је и бесједа Тихомира Остојића у Mатици српској поводом стогодишњице Стеријиног рођења (објављена у Свескама Летописа Матице српске за 1907. годину). Овај текст привлачи пажњу зато што по први пут доноси кратку Стеријину аутобиографију (започету а недовршену), пронађену у његовој заоставштини.
Многобројне посебне књиге о Стерији, сврстане у трећу тематску цјелину изложбе, без обзира да ли је ријеч о труду појединачних аутора или зборницима са научних скупова, такође потврђују велико интересовање за дјело овог писца.
Значај и специфични профил дјела ''српског Молијера'' приказан је и кроз позоришне часописе и специјализоване публикације које говоре о сценском извођењу и данас актуелних Стеријиних комедија.
Аутор текста: Данка Делић