Реч о  овој изложби

Изложба прати стваралаштво Петра Кочића кроз време његовог настанка. Тако су  у првом сегменту дате и фотографије куће из села Стричићи на планини Мањачи где се на Видовдан (28. јуна) 1877. године родио Петар Кочић и манастира Гомионице где од своје десете године Кочић похађа основну школу, а у Гомионици му је и отац Јован, као обудовели свештених живовао као монах Герасим.  Уз њих су, по аналогији приложена и до сада најобухватнија ''Сабрана дјела'' овог писца које је издала издвачка кућа ''Бесједа'' из Бањалуке.

Другу тематску целину ове изложбе чини период његовог одласка у Сарајево, а потом и прелазак у Београд.

1891. године уписује се у  сарајевску гимназију, једину средњу школу у тадашњој БиХ, одакле се због сукоба са властима, као трајно протерано лице, 1895. године, као ђак четвртог разреда гимназије, враћа у Бањалуку. Одатле илегално прелази у Београд и тамо наставља са даљим школовањем, где и матурира 1899. године.

На одсеку за славистику Филозофског факултета у Бечу студира у периоду  од 1899. до 1904. године. Током студија објављује и прве две књиге приповедака:  С планине и испод планине I, (Сремски Карловци, 1902) и С планине и испод планине II, (Загреб, 1904).

Трећу тематску целину ове изложбе чини период његовог отвореног национално-политичког рада, Пошто је као студент био активни учесник свих акција српске омладине против аустро-угарске окупације. Ово је условило и то да је прву службу добио у Скопљу 1905. године, али је због сукоба са тадашњим Конзулатом Краљевине Србије за Јужну Србију, односно Турску, премештен у Битољ. Непосредно иза тога враћа се у Сарајево где ради као сардник листа: Српска ријеч.

Као секретар српског културног друштва Просвјета запослен је 1906. године, када активно учествује у генералном радничком штрајку, и тиме се легтимише као све оштрији борац против аустро-мађарске окупације Босне и Херцеговине. Због тога и по други бива протеран из Сарајева у Бањалуку, али и у Бањалуци он активно политички делује на целом простору Босанске крајине. Инспирисан овом политичком борбом у Београду објављује своје чувено драмско дело: Јазавац пред судом.

Четврту целину чине фотографије његових ликова на основу чега можемо да закључимо како његов реализам није пуко фотографско пресликавања стварности, него је плод зрелог уметничког промишљања како да се утиче на постојећистварносни низ. То што је у предлошку своје књижевне радње користио постојеће људе доказ је тог великог напора да се учини све за побољшање њиховог социјално-економског, али и друштвено-политичког положаја. Тако у настојању да обједини српске патриотске снаге у Босанској крајини покреће у Бањалуци 1907. године лист: Отаџбина, који се, убрзо по свом првом објављивању профилише и као перјаница ширег социјалног фронта, што и уредника, али и лист доводи у отоврен сукоб са властима који с једне стране резултира хапшењем Кочића, (који је три месеца издржавао казну од 15 месеци тешке робије, али је децембра 1907. године помилован од стране Намесничке владе за БиХ), а с друге цензуром и забраном листа. Те исте 1907. године у Београду објављује и своју трећу књигу приповетки: С планине и испод планине III.

По изласку из затвора, па све до 1910. године под непосредним утицајем Јована Цвијића проучава свој родни крај и даје веома запажене студије о Змијању и Змијањцима.

1910. године одлази у Загреб и тамо објављује своју четврту књигу приповетки: Јауци са Змијања, а истовремено покреће у Загребу и часопис: Развитак у коме отпочиње са објављивањем драме: Суданија.  Маја исте године изабран је за посланика бањалучког среза у првом босанском Сабору.

У Сарајеву  1911. године поново издаје Отаџбину.

Ометен тешком болешћу и смрћу сина јединца, краткотрајну радост због српских успеха у Првом балканском рату, смењује одлазак на лечење у Београд, где ће да дочека и Први светски рат и слом сна о српској самосталности 1915. године. У овом периоду објављене су две књиге приповетки: Из «Отаџбине», у Сарајеву 1912. године и Ракијо мајко, такође у Сарајеву годину дана касније. На жалост биће ово и последње што је за живота објавио.

Под аустро-мађарском окупацијом умире у београдској душевној болници 27. августа 1916. године.

Пету тематску целину изложбе сачињавају дела посвећена књижевно-теоријском испитивању и вредновању Кочићевог стваралаштва. Мноштво научних студија, критичарских чланака доказ су велике и трајне вредности овог ствараоца и његовог дела. 

Александар Саша Грандић