Академик Србољуб Живановић који у свијету слови као британски научник српског поријекла, анатом, антрополог и палеопатолог, тестаментом је завјештао своју личну библиотеку Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
     Предавао је на угледним свјетским универзитетима, укључујући и Медицински колеџ Болнице св. Бартоломеја, најстарије и најпрестижније болнице у Великој Британији, основане 1123. године. Члан је Краљевског антрополошког института и Краљевског медицинског института у Лондону и аутор више од двадесет књига из области анатомије човјека, антропологије и палеопатологије и више од 150 научних радова у водећим научним часописима велике цитираности. Палеопатологија, као научна дисциплина, захваљујући његовом раду добила је и име и метод истраживања. Оснивач је и директор Европског института за изучавање историје древних Словена у Лондону и члан Међународне словенске академије наука, образовања, културе и умјетности. „Антрополошка и палеопатолошка истраживања вршио је у Африци, Папуи Новој Гвинеји, Подунављу и на Балкану, углавном у Србији и Војводини. Познати су његови налази кромањонаца у подручју Ђердапа, налази праисторијских људи у Војводини [...]. Као антрополог је испитао и описао посмртне остатке више историјских личности: босанског велможе Батала из времена краља Остоје и краљице Јелене Грубе, краља Уроша I у Сопоћанима, Светог Стефана Лазаревића деспота српског у Копорину, John-a Billinghama-a у Лондону и многих других.”
     Збирка која нам је тестаментом завјештана (тренутно) садржи 2.300 наслова. Ријеч је о стручним публикацијама из области медицине, антропологије и палеопатологије, али не искључиво. Софија Давидовић Живановић, супруга проф. Живановића, била је археолог и историчар умјетности. Пронашла је и описала мегалитске споменике на острву Лолоата у Пацифику, а истраживање народа из периода Велике сеобе којим је утврдила да су Сармати и Словени један те исти народ  донијело јој је звање дописног члана Међународне словенске академије наука, образовања, културе и умјетности. Проучавала је коптску умјетност, палеолитско камено оруђе и сликарство на стијенама у области Кигези и преисторијске културе на Папуи Новој Гвинеји. Утиске о животу у овој земљи, која их је одушевљавала крајолицима и детаљима из свакодневног живота, али и потенцијалом за антрополошка и културолошка истраживања, преточили су у књигу насловљену као Земља рајских птица.
     Легат академика Живановића садржи значајна и често веома ријетка дјела из историје умјетности и археологије. Поред тога, и најзначајнија дјела српске књижевности, од Светог Саве до Горана Петровића, нашла су своје мјесто у личној библиотеци академика Живановића. За библиотеку, као легатара, непроцјењиву вриједност имају његови рукописи и видео-материјал који се у збирци налазе а који се односе на страдање Срба у Независној Држави Хрватској у Другом свјетском рату.